Mama i kćerka, gledamo TV, prekinuli su film po šesti put, reklame, novi deterdžent! Super molekula koja prepoznaje prljavštinu, ali ne maltretira tkaninu! Onda, najnovija pasta za zube, pa krema za lice, pa omekšivač, odmašćivač, sprej protiv prašine, još jedan, ali protiv kamenca, pa opet treći protiv bakterija...
– Mama, jesi vidjela kako sprej protiv kamenca dugo traje, tri dana! Hoćeš kupiti?
– Znaš li ti šta je kamenac, pitam ja.
Tišina, nema odgovora.
Da bismo se borili protiv neprijatelja, moramo ga prvo upoznati. Voda iz slavine sadrži (osim hidrogena i kisika) minerale i sićušne tragove nekih nepoželjnih metala. Kamenac je jadan od tih minerala, kalcijum karbonat i magnezijum karbonat, najčešće i u najvećoj mjeri. Po svojoj prirodi on se taloži. Ne može se isprati vodom, nego se taloži i taloži. Ali, u prirodi postoji lijek, a to je – kiselina. Ona otapa kamenac.
– Kako znaš, pita ona. – Reklama kaže da njihov proizvod ima sodu bikarbonu!
– Pa – kažem ja – uzećemo dvije iste posude sa nataloženim kamencem. U prvu ćemo nasuti kiselinu, u drugu sodu bikarbonu. Ostavićemo preko noći. Ujutro ćemo vidjeti rezultat.
Ujutro gledamo rezultat; čudo se desilo!
Ali samo u jednoj posudi, u onoj sa kiselinom. U drugoj ništa. Nikakva reakcija. Među tvarima nije bilo ni mržnje, ni ljubavi, ni koristi.
– Mama, a zašto mora biti limunska kiselina? Može li sirće?
– Moglo bi i sirće, ali je to kiselina koja je agresivnija i korodira metale. Ustvari, i limunska kiselina bi to isto uradila, kad je ne bismo razblažili, u procentima koji se moraju poštovati. Ako je razblažimo u procentu 20 posto obaviće zadatak, a neće nanijeti štetu, ni metalima, ni tkaninama, ni okolini. Sirćetna kiselina je 50 puta štetnija za okolinu. A ima i specifičan miris. Bi li ti obukla majicu koja smrdi na sirće?
Idemo u prodavnicu da pogledamo od čega je napravljen sprej protiv kamenca sa reklame.
Evo ga na počasnom mjestu, najnoviji šareni moderni lijek protiv kamenca! Ali i on, kao i svaki drugi, najmoderniji, najšareniji, najstariji, najjeftiniji... ima drugu stranu, ima, kako ja to zovem – leđa. A na njima piše od čega je čudotvorna tečnost sastavljena. (Ako ne piše, fabrika je obavezna da objavi sastojke na svojoj web stranici.)
Čitamo: bla bla bla bla bla bla bla…
– Mama, zašto je tako komplikovano?
Pa prvo, zato što je ovako mnogo uvjerljiviji, čudotvorniji i zagonetan, pun je svega.
– Pa ako je dovoljna kiselina, zašto je pun svega?
– E, to je već pitanje koje zahtijeva duži odgovor. Možemo ga lako skratiti i pojednostaviti. Zato da industrija zadrži ekskluzivno pravo na rješavanje kućanskih problema, pogotovo ako su rješenja čudotvorna! Ali mi sad znamo da je priroda, u ovom našem slučaju s kamencem, već čudotvorna sama i na vrlo jednostavan način.
Nema potrebe da se sredstva protiv kamenca proizvode u fabrikama, u kojima se kao sirovine koriste i tvari ne baš sasvim bezazlene za okolinu i ljude. Ovaj sprej je komplikovano rješenje jednostavnog problema, samo da bi se potrošile sirovine jednog te istog porijekla, jeftine i lako dostupne, koje ćemo naći u svim ostalim proizvodima na policama ove prodavnice. Porijeklo je većini isto – nafta. Od nje počinju problemi, tj. ne bi ona bila ni toliko loša da nije njeno iskorištavanje loše. O tome ćemo drugom prilikom.
Pročitajte i:
