Skoro da nema računara, laptopa, tableta, smartphonea... koji nemaju instaliran Word, i skoro da nema učenika ekonomske, gimnazije, poljoprivredne, trgovačke... da ne posjeduje jedan od tih uređaja. Svako od tih učenika će reći da danas ne može živjeti bez njih jer su, pored toga što ih svi danas imaju, neophodni i za školu.

Ako ste pomislili da je neophodni za školu laž kojom se ubjeđuju roditelji da ih kupe, varate se. Ne, učenici ih zaista koriste, samo neki za izradu maturskih i eseja, a drugi za biznis.

Naime, u kategoriji biznis i industrija, u potkategorijama servisi i usluge i edukacija i obrazovanje, u rubrici intelektualne usluge, na popularnom sajtu PIK.ba, većina od 381 ponude počinje sa povoljno i efikasno izrađujem maturske, seminarske, eseje...

U cijenu je uračunata i potpuna lektura i korektura rada, stoji između ostalog u jednom od oglasa koji potvrđuje našu tvrdnju za potrebom učenika za posjedovanjem komunikacijskog arsenala.

Javite nam se privatnom porukom na ovom profilu ili nas kontaktirajte telefonom ili e-mailom.

Interesujući se za ove intelektualne usluge koje učenici koriste, pokušali smo doći do odgovora na pitanja: Zašto angažirati nekog drugog za izradu maturskog rada, zašto je to bolja varijanta od samostalne izrade rada? Ko će vam uraditi i otkucati maturski rad? Po kojoj cijeni? Kako vaši roditelji gledaju na to? A šta ako vam osoba koja radi vaš maturski proda plagijat?

Naš sagovornik koji se bavi izradom maturskih radova ističe da je bitno razlikovati samo kucanje rada i izradu i kucanje rada. No, da vidimo prvo šta kažu maturanti Ekonomske škole iz Konjica, koji su insistirali na tome da ostanu anonimni:

Učenik 1

Ja sam drugarici iz razreda dao da mi uradi, jer ona malo bolje zna knjigovodstvo. Ta mi je drugarica uradila u svesku, a ja sam sam prekucavao, jer mi je jedan momak poslao šablon, i ja sam samo ubacivao brojeve. Iz iskustva znam da je učenicima bolje platiti 30-50 KM za kucanje rada, nego da se oni oko toga pate, mada njih dosta zna to uraditi samo. Jedan od odgovora jest to što mnogi i ne znaju, nisu stekli dovoljno znanja kroz te četiri školske godine, pa iz tog razloga moraju platiti da im se uradi.

Učenik 2

Učenici ne poznaju dobro knjigovodstvo da bi sami uradili maturski, plus su i lijeni. Jer da nisu lijeni potrudili bi se i našli rješenje za ono što ne znaju. Svoj maturski sam sam uradio. Bio je dosta dug jer je obuhvatao čitavo gradivo iz knjigovodstva, ali nije bilo teško jer su u njemu većinom osnovne stvari, koje bise trebali znati, samo što se dosta vremena izgubi prilikom crtanja tabela, bilansa stanja i uspjeha itd. Imao sam dosta ponuda za izradu maturskog rada. Nudili su mi 20-25 KM, jer se toliko danas plaćaju radovi.

Učenica 3

Kucanje rada oduzima puno vremena i treba znati raditi s crtanjem tabela. Ja ću uraditi svoj rad u teku i dati drugu iz razreda da to otkuca. Dogovorili smo za 25 KM. Neću ni govoriti roditeljima. Bitno mi je samo da nema grešaka u radu i ne vidim ništa sporno što učenici plaćaju da im neko otkuca.

Učenik 4

Angažiranje nekog za izradu maturskog rada nije bolja varijanta jer se plaća, ali jeste lakša, bolje nego raditi mukotrpan posao kod kuće sa mogućim greškama. Ovako platimo nekome da obavi naš posao odlično i budemo sigurni u dobre rezultate. Po onome što znam, cijene se kreću od 25 do 50 KM po radu. Moji roditelji nisu oduševljeni mojom odlukom da nekome platim za rad, ali nisu ni protiv. Nisam razmišljao o tome da je rad plagijat.

Učenik 5

Nije uvijek bolja varijanta, ali je lakša. Možda ću sam uraditi svoj maturski, ne znam još. Roditelji podržavaju moje odluke. Kada bih dobio plagijat sigurno bih se našao u neugodnoj situaciji.

Učenica 6

Nisam luda davati pare nekome kad mogu i ja uraditi sama. Mislim, tri godine imam knjigovodstvo... zašto ne bih uradila sama?! 

Učenik 7

Stvar je u tome, što u mojoj školi ima puno gradiva. U 4. razredu imam 14 predmeta, i ne mogu sve stići. Angažiranje nekog drugog za izradu moga rada vidim kao pozitivnu stvar. Svjestan sam da je danas puno osoba bez posla, mnogo njih sa visokim obrazovanjem. I kad već imam priliku da nakratko zaposlim neku od tih osoba, onda mi i nije žao što ću izdvojiti 30-ak KM. Jer znam da ću dobiti kvalitetan rad. Kad sam tražio osobu koja će mi uraditi maturski rad, naravno, prije svega sam tražio osobu koja to jako dobro razumije i koja to zna. Za urađen maturski rad iz knjigovodstva platio sam 30 KM. Razgovarao sam sa mamom, i ona je sama upoznata sa time da meni taj predmet skroz slabo ide i da imam loše ocjene iz njega. I kao jedino rješenje za izradu maturskog rada, složili smo se, da je to angažiranje nekoga drugog ko će to dobro obaviti, umjesto mene.

Učenica 8

Ne poznajem baš najbolje rad na računaru, a profesori nas nisu uveli kako treba da se kuca, tako da je sigurnije da neko to uradi ko bolje zna. Moj maturski rad će mi otkucati rođak besplatno, a inače je cijena 20 KM. Nikada nisam radila maturski ili nešto slično, računar inače koristim za društvene mreže.

Rođak učenice 8 je naš sagovornik koji s vremena na vrijeme uradi poneki maturski.

U vremenu kad sam završavao srednju školu 2002. god, svoj maturski rad sam otkucao išavši po internet klubovima i kopirajući urađeno na 3.5 floppy diskete. I tada su moji prijatelji i prijateljice davali određenim osobama da im otkucaju te radove, koje su prije toga napisali u sveske, što se može opravdati nedostatkom računara u tom vremenu. Danas je sasvim drugačije. Skoro pa svako ima računar dovoljno dobar da bi se na njemu mogao koristiti Word, Excel, PowerPoint, ali i sada postoji neka čudna navika da učenici svoje radove daju drugima da im otkucaju. Postavlja se pitanje: da li je informatička nastava toliko loša pa ti isti učenici ne znaju koristiti informatičke osnove ili pak vlada onaj lakši način - daj drugom da uradi, kaže naš sagovornik. Preko rodice će dobit još narudžbi za kucanje maturskog rada, dodao je.

Kakvo je znanje s kojim učenici srednjih škola izlaze u svijet? Zašto je lakše provesti po 4-5 sati (i više) za računarom na socijalnim mrežama, umjesto otkucati 15-ak stranica u Wordu? Zar nedostaje literature, izvora... I gdje je taj istraživački duh koji bi nastavnici trebali da razvijaju kod učenika? Jesu li se učenici stvarno zadovoljili sa onim informacijama koje dobiju od nastavnika, te nema potrebe da dalje istražuju?...

Naš sagovornik kaže da je imao ponude da za određenu sumu novca uradi i kompletne diplomske radove, što je tema za sebe, jer je riječ o visokom obrazovanju i školovanju akademskog kadra. Ali svakako da bi tu trebalo potražiti glavne krivce, jer bi upravo s univerziteta trebala krenuti ozbiljna akcija za redefinisanje i reformu obrazovanja, tako da u njemu maturski radovi pisani na ovakav način neće više nikome biti relevantno mjerilo znanja.