Milorad Dodik nije imao mogućnost pohađanja nastave pravoslavne vjeronauke za vrijeme svog osnovnog i srednjeg obrazovanja u Laktašima, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka, u vrijeme socijalističkog samoupravljanja. Šteta!
Propuštena prilika
A da se školovao po današnjem nastavnom planu i programu, već bi u drugom razredu osnovne škole na časovima pravoslavne vjeronauke razvio осјећај личне одговорности и самосвјесне обавезе како би се могао правилно опредијелити према добру и злу као основним моралним категоријама. U drugom razredu bi naučio i kako da razvije правилан однос према породици и друштву, те према људима који другачије живе, мисле и вјерују. To bi mu pomoglo da uskladi svoje ponašanje prema ljudima koji baš i ne dijele njegovo mišljenje.
U trećem razredu prepoznao bi поуке у Христовим причама. Recimo, pouke iz priče o bogatašu i Lazaru. To bi mu pomoglo da prepozna mnogo Lazara koji preturaju po kontejnerima ispred budžetski finansiranih ustanova.
U četvrtom razredu naučio bi да наброји и разумије Десет Божијих заповиједи. Među njima i onu osmu: Ne ukradi!, a i desetu: Ne poželi kuće bližnjeg svoga!
U petom razredu naučio bi да појасни значај и улогу икона у православној цркви. Znanje usvojeno u četvrtom i petom razredu moglo mu je pomoći da ne pravi međunarodne diplomatske skandale.
U šestom razredu naučio bi да препозна и упореди разлике учења православне и римокатоличке цркве, te да препозна и упореди основна учења и обичаје ислама (у БиХ). Sa ovim razumijevanjem rimokatolike i muslimane možda ne bi javno nazivao ustašama i balijama.
U sedmom razredu, (a taj je najteži!), naučio bi да дефинише појам криза вјере и морала, да препозна и анализира појам љубав у дјелу пророка Осије и да препозна и анализира појам мир у дјелу пророка Михеја. Zbog nedostatka ovih znanja, riječi mir i ljubav zvuče mu nekako hipijevski. Riječ referendum bolje prolazi na izbornom tržištu.
U osmom razredu naučio bi da препозна улогу покајања и праштања у хришћанском животу. Da je ovo znanje usvojio na vrijeme, danas Banjalučani ne bi strepili hoće li imati grijanje.
U devetom razredu naučio bi da дефинише појам егоизам и начине његовог превазилажења, да дефинише човјека као једино слободно биће и да схвати да слобода значи преузимање одговорности за своја дјела. A djela ima na pretek.
Ruka ruku mije
Cilj Nastavnog plana i programa pravoslavne vjeronauke jeste da formira vjernike koji će u osnovi biti moralne i karakterne osobe. Generacije koje se obrazuju po ovakvom planu i programu trebale bi odrasti u ljude koji razumiju pojmove ljubav, mir, odgovornost. Zašto se to neće desiti? Zato što djeca ne prihvataju standarde koje zagovara naše obrazovanje jer znaju da ih ono neće dovesti do visokog društvenog položaja. Djeca u politici i medijima vide da ih do materijalnog bogatstva i moći, često i iznad zakona koji vrijede za druge ljude, mogu dovesti neznanje, bahatost i beskrupuloznost. Vrhunac ironije je da i same vjerske organizacije podržavaju takve uspješne ljude. I nije onda problem u tome što Milorad Dodik u školi nije bio na časovima vjeronauke. Problem je što vjeronauka još uvijek ide na časove Milorada Dodika.
(Ćirilični dijelovi teksta preuzeti su iz Nastavnog plana i programa pravoslavne vjeronauke, Katihetski odbor, Banja Luka, 2015.)
